Category Archives: Aктивности

Члан ”Ноћних Вукова” Црна Гора Родољуб Рогошић о путу у Чешку и помену страдалим у Првом свјетском рату

11.11.1918. је потписано примирје и тиме завршен Први свјетски рат који је однио око 37 милиона жртава. Српских жртава, што војних, а што цивилних било је преко милион. Страдали су Срби на фронтовима по читавом континенту, али и огроман број по Аустроугарским радним логорима. Један од највећих је био у Јиндриховицама у Чешкој Републици. Kроз њега је прошло око 15000 Срба, од којих је око 8000 оставило своје кости занавијек далеко од своје отаџбине. У том мјесту је и направљен Маузолеј гдје се чувају посмртни остаци 7100 српских и 189 руских жртава.
Недалеко од Јиндриховица налази се град Чеб гдје је у мјесту Подхрад направљено гробље за православне, муслиманске, јеврејске и друге жртве.
1926 године је на гробљу у Подхраду ексумирано 87 Срба, 1 Црногорац и 1 Босанац и “сахрањено” у Јиндриховицама.
Пошто је од тада 11.11. Дан Сјећања у договору са Сергејем Размисловим из НВ Номади и Дијаном Ренатус из НВ Волкирии смо ријешили да обиђемо гробље и на споменику жртвама положимо вијенац и цвијеће. Тога датума већ неколико година Чешка Православна Црква одржава помен на гробљу, па смо тако и ми са њима заједно пошли до гробља да се помолимо за њих.
Нама се придружило и неколико пријатеља мотоциклиста из Чешке и Њемачке.
На гробљу је помен служио протојереј Јозеф Гаузер, а гост је био и руски генерални конзул из Kарлових вари Леденев Михаел Николаевич.
Након помена, протојереј Јозеф нас је најсрдачније позвао да га посјетимо у његовој цркви Kњаза Владимира у Марианским лазнима, након чега смо пошли  у  Франтишковy лазни гдје се налази најстарија православна црква у Чешкој Републици зидана 1889 године. Отац Методиј нас је упознао са историјом Чешке Православне Цркве, као и са историјом саме цркве у којој је он старешина од 2011 године. Послије разгледања цркве смо били угошћени у кући оца Методија супом и чајем. Оставили су утисак јако пријатних домаћина и наравно позвали да опет дођемо.
Ваља напоменути да је Чешка Православна Црква била под управом СПЦ до 1953 године.

Родољуб Рогошић

1/1

”Ноћни Вукови” са пријатељима и ове године на Светој Гори

Ноћни вукови одјељење Црна Гора су и ове године, трећи пут заредом, организовали ходочашће на Свету Гору и посјету Манастиру Хиландар. Овогодишње ходочашће је било и најбројније до сада, захваљујући великом интересовању браће из осталих одјељења и пријатеља клуба, који су у свакој прилици уз нас и сваку нашу акцију учине бројнијом и љепшом, као и благослову монаштва Манастира Хиландар који су нам омогућили већи број посјетилаца од уобичајеног. На чему смо свима неизмјерно захвални. 

Путовање је овог пута започето из Подгорице у суботу 16. септембра, када је уз благослов  свештеника Мирчете Шљиванчанина из Храма Христовог Васкрсења на пут до Ниша кренуло 15-так моториста.

Овдје морамо да застанемо и да поменемо нашег Брата Павла Пејића који је на пут пошао бициклом и за два дана прешао 750 км. Скоро да је возио брже од нас :)

90

Увече смо стигли у Ниш гдје су нам се прикључили остали ходочасници. Наредни дан  смо послије Литургије у Храму посвећеног цару Константину и царици Јелени уз благослов свештенства наставили пут за Грчку у колони коју је чинило око 40 моториста.

 Наредна два дана, у двије групе од по 27. особа смо провели у Хиланадару.  Боравак на Светој Гори и у Светој Царској Лаври Манастира Хиландар је посебан доживљај за свакога било да се тамо нађе први пут или је већ био. Једном ријечју неописив и свако се са тог светог мјеста врати другачији, пун позитивних емоција, надахнутији и бољи.  И свако ко једном пође увијек се и врати.  Тако да већ планирамо путовање и наредне године уз благослов братства Манастира Хиландар.

 Желимо још једном да изразимо благодарност свим учесницима овог ходочашћа посебно браћи из Србије и Републике Српске, као и свим људима добре воље који подржавају активности Одјељења Ноћних вукова Црна Гора.

Терезин / Theresienstadt, предворје смрти

Послије Јиндриховица, сјеверног српског Газиместана, страдалишта српског народа из Првог свјетског рата, ријешио сам да посјетим Терезин, град у коме је скоро 4 године тамничио Гаврило Принцип.

8

Мали градић на сјеверу Чешке о коме се релативно мало зна код нас био је право предворје смрти. У концентрационом логору у Другом свјетском рату кроз Терезин је прошло око 140 хиљада затвореника, претежно Јевреја. Од 140 хиљада скоро 90000 је послато да се више никад не врате, у Аушвиц у Пољској. У гасним коморама у Терезину је страдало нешто преко 33000 људи. Успјело је да побјегне 764 затвореника, а ослобођено је 9. маја 1945 само њих 16800.
У сјенци тих збивања помало се занемарује још једна ствар која се одигравала тридесетак година раније.
У ћелији број један од 05.12.1914 године био је утамничен, мучен физички и психички, изгладњаван, смрзаван млађани Гаврило Принцип.

7 6
Гаврило Принцип. Мало се људи сродило са својим именом и презименом као он. Мало их је који су животом и смрћу оправдали и потврдили судбинско значење најважнијих ријечи у историји човјечанства, ријечи које освештавају родни лист и умрлицу. Гаврило – онај гласник Божји, онај који саопштава благу вијест…. и Гаврило српски, који гласовито обзнањује да још живи слободарски дух у Срба, да су још кадри подредити земаљско, небеском царству.
Принцип… ријеч скупља вијека.
Учинио је Гаврило још скупљом. Учинио да принцип тако српски звучи. Устаните Срби… устаните на помињање Гаврила Принципа… да би могли клекнути пред њим!

У необавезном разговору са Сергејем Размисловим, чланом Номада, одељења Ноћних вукова, напоменем да ћу посјетити Терезин и положити вијенац на ћелији са бројем 1. На помен Гавриловог имена одмах је предложио да заједно то урадимо. Како то међу мотоциклистима и бива, ријеч по ријеч, позив по позив скупи се нас тридесетак, Њемаца, Руса и Чеха. У великом броју су били и чланови мото клуба Red eyed crüe из Прага.

1
Гаврило Принцип, који се проба на “западу”,  а богами лагано и код “нас” прогласити за терористу је у Чешкој веома цијењен, у Терезину постоји и улица која носи његово име.
Када смо дошли на улаз од музеја и пришли да се распитамо да ли има каква групна улазница да се купи питали су нас којим смо поводом овдје. Кад смо рекли да смо дошли да положимо вијенац у ћелији Гаврила Принципа одбили су да нам наплате улазницу него су нас пустили бесплатно. Веома лијеп гест.
(Кад упоредим са ситуацијом на Ловћену, у мојој Црној Гори, гдје у маузолеју нијесу хтјели да пусте туристе, брачни пар из Кубе, јер нијесу са собом имали новац да плате улазницу, ташну су били оставили у ауту на паркингу … наравно да сам их ја частио карте ).

Сам улазак у ћелију је у мени пробудио јак осећај патриотизма, поштовања не само према животу него и према смрти … не само један живот, једна свјетска сила, једна империја, један свјетски поредак скончао је у тих 5 квадрата.

4 3 2 viber image

аутор текста: Родољуб Рогошић, члан ”Ноћних вукова” одјељење Црна Гора у  посјети Терезину у своје име, као и у име ”Ноћних вукова” који још једном показују да не заборављају своје хероје.

 

Принцип

Размеђа зла и јуначког срца,
Плотун над барутом кађеним гробом,
То српски Принцип у ланце пуца:
И главу на пањ, ал` никад робом.

То из шаржера вјекови хуче,
Са сваким метком по једна рана,
Опет се Србин с ђаволом туче
К`о оног давног, свевидњег дана…

Опет се с проклетим котом вија,
Гркљаном душу прекланим брани,
Опет га тјера стара Србија,
Божури рани и Газиместани

Да и кад труне у земљи траје
И да се опет чудесно роди
Сном што се само вјернима даје,
Да истим оним стазама ходи

Вјечите славе, вјечног живота,
Праоца сину жртвом да води,
Да сваки вис му буде Голгота…
А сваки метак спомен слободи.

Ево и овог Видова дана,
Кад Српство краватом вежу за мрца,
Из масе хуља и лижисахана,
Бесмртни Гаврило силнику пуца

У српском крвљу надуту главу,
И неће да му задрхти рука,
За свету лозу, за крвцу плаву,
За земљу шљива, свадби, хајдука…

И опет душмани бијесом кипе
Што само Србин има Принципе.

Невен Милаковић

”Видовданска вожња” Република Српска

Као и сваке године браћа из Републике Српске су организовала достојанствену прославу Видовдана. Дочекати и братски угостити преко 200 браће из разних крајева свијета је за сваку похвалу.

У част великог празника, а у славу Цара Лазара, Милоша Обилића и осталих страдалника у боју на Косову, као и у част новомученика српских који су живот дали за одбрану своје отаџбине, стигли смо у Брчко, гдје смо се састали са браћом из  Р. Српске, Србије, Русије, Словачке, Бугарске, Чешке, Македоније и Аустралије.

Вожња је трајала три дана, у склопу којих смо обишли и српско гробље ”Мали Зејтинлик” у Сокоцу, свето мјесто гдје почивају најбољи и најхрабрији српски синови, њих преко хиљаду.

Прослава је завршена је на Равној Романији у Манастиру светог великомученика Георгија,  гдје је обиљежена слава Војске Републике Српске.

Огромну благодарност дугујемо браћи из Р. Српске који су и ове године показали изузетно гостопримство и братску љубав.

 

1/1

Чланови мото клуба „Ноћни вукови“ поводом “Пута ћирилице” гостовали у Радију Милешева

У сусрет прослављању празника словенских Просветитеља, Св. Ћирила и Методија, клуб мотоциклиста „Ноћни вукови“, огранак Србије, Црне Горе и Републике Српске организовао је Пут Ћирилице. На овај неуобичајен пут, чланови „Ноћних вукова“ кренули су из манастира Милешеве. Пут ће наставити преко Обчарско-кабларских манастира, ка Вишеграду, Фочи, Требињу, манастиру Острогу и Бару.  У понедељак 22. маја молебан пред полазак на Богом благословен пут, у Световазнесењском храму, служили су протојереј ставрофор Марко Папић, старешина храма Васкрсења Христовог у Новом Прибоју и протојереј Бранислав Стојановић, секретар Епархије милешевске. Отац Марко је на крају молепствија одржао „Слово о светој ћирилици“.

Чланови мото клуба „Ноћни вукови“ поклонили су се и целивали руку Св. Саве, обишли манастирску ризницу и били гости Радија Милешеве.

Бесједа о. Марка о Ћирилици

Ноћни вукови у гостима у радију Милешеви 22. маја 2017.

 

 

Предсједник одјељења ”Ноћни Вукови ЦГ” у гостима јутарњег програма ТВ 777

Вукоман Булатовић, предсједник клуба у гостима јутарњег програма ТВ 777. Вукоман је говорио о историјату клуба, ко може бити члан клуба, култури у саобраћају, као и активностима клуба.

БРАЋА УЗ БРАЋУ — НА БЕРЛИН! ЗАЈЕДНО СА НОЋНИМ ВУКОВИМА РУСИЈЕ, НОЋНИ ВУКОВИ СРБИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Заједно, на Берлин! Стазама предака заједно са Ноћним вуковима Русије, корачају Ноћни вукови Србије. И не само Србије, већ и Републике Српске и Црне Горе.

Учесницима мотомарша “Пут победе- Берлин 2017”,  јуче су се придружили и Ноћни вукови Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Стазама победника заједно са руском, проћи ће српска застава. Као и заставе Републике Српске и Српске Спарте.

Пронеће их они, који чувају сећање на претке који су животима поплочали пут слободе.

Претке, који су својим животима саградили бедем одбране од нацизма.

Претке које не смемо заборавити..Никада…

Не смемо заборавити зарад будућих покољења. Зарад, добро познате изреке «да народ који нема прошлост, нема ни будућност»

Учимо од оних који су се из пепела дизали сопственим снагама.

Учимо да волимо Отаџбину. Каква год да је.

Друге немамо

Лола Ђорђевић

Ноћни вукови из Црне Горе у Берлину на Дан побједе 9 маја!

Мото клуб „Ноћни вукови“ су, поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, и ове године кренули „Путевима побједе на Берлин“. Са осталом браћом су и чланови одјељења Ноћни вукови Црна Гора.

1/1

Ноћни вукови имали част да носе и прате мошти Светог Симеона Дајбабског у Литији кроз Подгорицу

Свечана Марковданска литија са моштима Светог Симеона Дајбабског, небеског покровитеља Подгорице, предвођена Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско приморским господином Амфилохијем и Епископом диоклијским господином Кирилом, а у пратњи ”Ноћних Вукова” прошла је синоћ њеним улицама.

Литија је кренула од цркве Светог Ђорђа под Горицом, кретала се градским улицама до остатака древног манастира Светог апостола и јеванелисте Марка у близини аутобуске станице гдје се сада налази кућа староподгоричке породице Ђечевића, прошла поред Сат-куле и вратила се назад пред цркву Светог Ђорђа.

1/1

Прослављена слава клуба Свети Георгије Побједоносац (видео)

Мото клуб ”Ноћни вукови” огранак из Црне Горе ове године прославио је своју славу Светог Ђорђа код браће у Бару.

Славски колач и жито је освештао протојереј Јован Пламенац, коме се и овим путем захваљујемо на очинској љубави и молитвама којим нас дарује.

Након тога отац Јован је благословио и славску трпезу гдје смо наставили дружење .

1/1