Дана 18. септембра НВМГ Црна Гора присуствовали су обиљежавању 220 година битке на Крусима, у мојој Љешанској нахији. У кршевитим Крусима шака љутих горштака, Црногораца и Брђана сатрије турску силу, неупоредиво бројнију и опремљенију. Али све им је било узалуд кад су Бог и правда били на нашој страни.
Док сам слушао литургију, један човјек ми шапну на уво:
– Видиш ли тај камен поред прага од цркве?
– Видим.
– Е, тун је Свети Петар послије битке сио и броја’ турске главе.
Чичица се одмаче, као да је био дужан да ми да ту информацију, и поново се удуби у литургију. Мене те ријечи одведоше у пјесму Радована Бећировића, (нека ми Господ опрости, али и гусле су наша литургија) са којом ме је мајка задојила, и којом ми је хиљадама пута Бошко Вујачић на невјероватно убједљив начин приказао битку:
Махмут-паша од Скадра бијела
Бијаше га жеља понијела
Црном Гором да загосподари
Оклен су му ускочили стари,
То је унук Црнојевић Станка
Црн му образ, а црна му мајка.
………………………………………………..
Петар први владар Горе Црне
Војску купи да Махмута врне.
Везир води плаћене војнике
Петар браћу и солољебнике.
Махмут има Французе у рату,
Петар правду и руску грамату.
Хита Петар и куне везира,
Што му не да починка и мира.
Ту се двије ударише војске
У крваве кланце црногорске.
Црногорци с владиком на челу,
На Крусима крвавоме селу,
Поломише силу агарјанску,
У питому нахију Љешанску.
Црногорци на крваве Крусе
С јунаштвом су задивили Русе.
Ни Французи на Марсово поље
Нијесу се показали боље.
Ту бој бјеше ка’ на Маратону –
Везирова слава ђе потону.
Стиже пашу клетва владичина,
Жива му се не спаси Турчина.
Све то мртво у Крусима спава.
Камо Махмут, Малесији глава,
Камо сила и његова брека,
Ко му оте токе и зеленка,
Ко му сабљу скиде и распаса
И његове златке иза паса?

Тако јутрос још један пут бијах очевидац битке, и изнова и изнова се дивим прецима, замишљајући силу од неколико десетина хиљада турске војске како из Љешкопоља торжествује према Крусима и неколико хиљада Црногораца који чекају у љутом камену љешанском. Какве су то тврде очи биле, како су радосно живот са слободу и земљу давали!

А ми… Ми: „ Све дугујемо нашој дјеци
Будимо потомци
Да би били ПРЕЦИ“

[huge_it_gallery id=“45″]