Ноћни вукови

Тутње анђели чувари
Пут увезаше у чвор
Хоризонт постаде тачка
Пови се столетни бор.

Даљина цичи и стење
Машином згужван је пут
А сенке лудују с буком
Дрхтав је промрзли скут.

Зауздај ветар хероју
У хорди ноћни си вук
А ја друм кривудав
Његов обрис мој струк.

Нека брзине слутим
У набреклим венама зов
Да живот постане игра
А игра постане лов.

Јелена Ћопић, децембар 2016
Мојим пријатељима

Захваљујемо нашој сестри Јелени на сестринској љубави.