Zeljko V copy

”Витез брзине” – пјесма нашег брата Невена Милаковића

Neven Milakovic

Невен Милаковић је пјесник којега је Монах српског језика – Момир Војводић, прогласио Игуманом српске духовне поезије.

Витез брзине

Не марим ја, брате, за друмове пусте,
Ни градове, саћу сличне, што спајају,
Ни за поља гола, ни за шуме густе,
Све сам безброј пута, видио, на крају.

Не марим за вјетар, ни за бруј мотора,
Кишу што подмукло по кациги бије,
Знам да баксузнијег не бијаше створа,
Никад ме вријеме послужило није.

Не марим за очи што се кријућ` диве,
Ни што ме прозваше витезом брзине,
Што ме за све грешке на свијету криве,
Ништа ме од тога, вјерујте, не брине…

Ја само од жудње превелике патим
Да властиту сјенку некако ухватим.

Жељку Вукчевићу и свим Ноћним вуковима

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *