11.11.1918. је потписано примирје и тиме завршен Први свјетски рат који је однио око 37 милиона жртава. Српских жртава, што војних, а што цивилних било је преко милион. Страдали су Срби на фронтовима по читавом континенту, али и огроман број по Аустроугарским радним логорима. Један од највећих је био у Јиндриховицама у Чешкој Републици. Kроз њега је прошло око 15000 Срба, од којих је око 8000 оставило своје кости занавијек далеко од своје отаџбине. У том мјесту је и направљен Маузолеј гдје се чувају посмртни остаци 7100 српских и 189 руских жртава.
Недалеко од Јиндриховица налази се град Чеб гдје је у мјесту Подхрад направљено гробље за православне, муслиманске, јеврејске и друге жртве.
1926 године је на гробљу у Подхраду ексумирано 87 Срба, 1 Црногорац и 1 Босанац и “сахрањено” у Јиндриховицама.
Пошто је од тада 11.11. Дан Сјећања у договору са Сергејем Размисловим из НВ Номади и Дијаном Ренатус из НВ Волкирии смо ријешили да обиђемо гробље и на споменику жртвама положимо вијенац и цвијеће. Тога датума већ неколико година Чешка Православна Црква одржава помен на гробљу, па смо тако и ми са њима заједно пошли до гробља да се помолимо за њих.
Нама се придружило и неколико пријатеља мотоциклиста из Чешке и Њемачке.
На гробљу је помен служио протојереј Јозеф Гаузер, а гост је био и руски генерални конзул из Kарлових вари Леденев Михаел Николаевич.
Након помена, протојереј Јозеф нас је најсрдачније позвао да га посјетимо у његовој цркви Kњаза Владимира у Марианским лазнима, након чега смо пошли  у  Франтишковy лазни гдје се налази најстарија православна црква у Чешкој Републици зидана 1889 године. Отац Методиј нас је упознао са историјом Чешке Православне Цркве, као и са историјом саме цркве у којој је он старешина од 2011 године. Послије разгледања цркве смо били угошћени у кући оца Методија супом и чајем. Оставили су утисак јако пријатних домаћина и наравно позвали да опет дођемо.
Ваља напоменути да је Чешка Православна Црква била под управом СПЦ до 1953 године.

Родољуб Рогошић

1/1