06.05. – 11.05.

Дана 06.05. крећем из Подгорице за Београд, друштво ми до Kолашина
прави брат Михаило Радивојевић, а онда настављам сам ка Београду у који
стижем неких 7 сати касније. Све до изласка из Црне Горе прати ме киша а
и један једини пут, како ће се касније испоставити, ме зауставила
полиција – у Мојковцу. Полицајац ме дочекује с питањем: куда по оваквом
времену? Kажем дуг је пут преда мном, путовање је тек почело! Лагана
вожња, уживање у истој и у Београду одмор пред сјутрашњи наставак
пута ка коначној дестинацији – Берлину.

Понедељак, 07.05. око 8 ујутру се налазим са браћом из НВ Србија,
Николом Мратинковићем и Милићем Милутиновићем и уз кратак договор креће
наше заједничко путовање. Раније је већ било договорено да возимо Руску
врсту, што подразумијева да до Берлина стигнемо истог дана, за мање од
14 сати и 23 минута од почетка пута из Београда. Kилометри се нижу,
мађарска граница па наставак ка Будимпешти гдје навигација бриљира и
води нас право у центар града. Изгубили смо неких сат времена али идемо
даље. Напредујемо уз врло кратке паузе, вријеме сунчано, дан као
створен за вожњу, Аутопут пред нама вијуга ка Словачкој, убрзо је ту и
табла која нас обавјештава да смо ушли у Чешку. Мало смо се провозали и
кроз Праг, пролазно вријеме нам је било одлично па смо дозволили себи
да, бар из сједишта, обиђемо главни град Чешке. Улазак у Њемачку у
вечерњим часовима, приближавање а онда и сам улазак у Берлин! 1300
километара је тог дана иза нас, 13 сати “у седлу” али умор се не осјећа
већ само адреналин јер смо успјели у почетном науму. Пар сати одмора, да
би били спремни за сјутрашњи обилазак главног и највећег града
Њемачке.

 

 

Уторак 08.05. Обилазак строгог центра, остатака берлинског зида, свих
већих знаменитости града уз пратњу наших домаћина Мирољуба Kолашинца и
Саше Марковића који су нам изашли у сусрет за све што нам је било
потребно.

Сриједа, 09.05. Дан побједе! Трептоwер парк, окупљање са браћом из НВ
Србија, Република Српска, Македонија уз наравно долазак поворке из
Русије и придруживање истој. Са нама су такође била и браћа из других
мото клубова, широм Србије, Чешке, Њемачке. Полагање вијенаца и
обилазак споменика посвећених палим борцима и побједи над фашизмом.
Након одавања почасти и завршетка манифестације крећемо ка Аустрији,
дестинација је Стајер, један од најстаријих градова у Аустрији, гдје нас
је дочекао и угостио брат Златко Петровић Зиги. После 700 пређених
километара тог дана остало нам је само да одморимо па да ујутру идемо у
обилазак старог града.

 

Четвртак, 10.05. крећемо из Стајера ка Београду, чека нас нових 900
километара пута које преваљујемо за неких 6 сати, уз паузе ради
пуњења горива и облачења кишне опреме јер, кроз Мађарску нас прати
пљусак али након проласка границе вријеме се побољшава. Стижемо у
Београд, тачније у клупску кућу Ноћних вукова. Након дружења вријеме је
за одмор јер сјутра ујутру ваља кренути ка завршној тачки пута –
Подгорици.

 

Петак 11.05. Београд – Подгорица, стајање само на пумпама и граници,
уз два застоја и ето ме назад кући за мало више од 5 сати вожње. У
матичном мјесту окупљања, Роцкнролла пабу ме чекају браћа из
црногорског одељења Ноћних вукова. Дружење, препричавање утисака,
смијех и добра атмосфера за крај једне авантуре дуге 4 000 километара,
која је протекла без и најмањих проблема. Једно велико и непроцјенљиво
искуство, прелијепо дружење са браћом током цијелог путовања.

Милош Ђуровић
Ноћни вукови Црна Гора