Ноћни Вукови Србија, Р. Српска и Црна Гора су ове године у оквиру традиционалне вожње “Путеви ћирилице 2018.” у периоду од 18-21 маја обишли манастире на Фрушкој гори:

Кувеждин, Мати Параскева св. Петка, Шишатовац, Велика Ремета и Гргетег.

Наш пут је благословио о. Сергеј, настојник Манастира Острог и сваком манастиру смо даровали по једну икону светитеља из Црне Горе (св. Василије Острошки, св. Симеон Дајбабски, св. Стефан Пиперски, св. Петар Цетињски).

У вожњи је учествовало више од 30 мотора и моториста, кренули смо из манастира Милешева (као и претходне године), гдје смо се састали са браћом из Р. Српске.

На простору од 50 километара дужине и 10 километара ширине на планини Фрушка Гора, смјештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска цјелина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и читав православни свијет 1990. године, а предложена је и за упис на листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке Горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. вијека на овом простору је забиљежено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог свјетског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Манастир Кувеждин

Налази се на југозападном дијелу Фрушке горе, близу села Дивош. Најближи дио села јесте некадашњи манастирски прњавор под истим именом. Манастирска црква посвећена је Светом Сави и Светом Симеону, док је манастирска слава Преображење.

Према предању, манастир је основао последњи српски деспот Стефан Штиљановић 1520. године. Први сигурни подаци потичу из турских записа из 1566-1569. Пред крај турске владавине Сремом манастир је вјероватно опустио.

Последњих година манастир је поново васпостављен као мушки, а обнова манастира је у току. Манастир је такође 1990. године стављен под заштиту као споменик културе.

 

Манастир Мати Параскева

Налази се на југозападном дијелу Фрушке горе између села Дивоша и Шишатовца. Манастирска црква је посвећена св. Петки. Манастиру се прилази од стране Шишатовца.

По предању манастир је основала удовица Стефана Штиљановића, деспотица Јелена у првој четвртини 16. вијека. Први поуздани подаци потичу из 1566-1567. Црква је до данас задржала првобитни изглед, једино је дрвени звоник у другој половини 18. вијека замијењен зиданим. Црква је украшена фрескама које су сликане 1588. године. Иконостас је подигнут 1735. године, а страдао је у Другом свјетском рату. Манастир данас чини црква и новоизграђени конак. Храм је обновљен, а војска је изградила пут до манастира и рибњак.

Васпостављен је као женски манастир.

 

Манастир Шишатовац

Манастир Шишатовац се налази на јужним падинама западног дијела Фрушке горе у близини истоименог насеља и извора поточића Ремете. У почетку се манастир звао Реметица или Реметски манастир и посвећен је био Св. Николи.

Према „Свитку завешталном“ монаси манастира Жича предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком 16. вијека побјегли су од турског зулума у Срем и ту су нашли малу стару црквицу посвећену св. Николи. Они су ту цркву срушили и на истом мјесту подигли 1520. нову и посветили је Рођењу Пресвете Богородице. (Иларион Руварац је мислио да то није могло бити 1520., већ између 1545. и 1550. г.) Тај нови манастир се од друге половине 16. вијека назива Шишатовац.

У манастиру се у младости лијечио Никола Тесла од колере и опоравио се захваљујући љековитој води. Теслина научна фондација из Филаделфије је покренула идеју да се у оквиру манастира Шишатовац подигне реплика Теслине родне куће, цркве из Смиљана и Теслиног торња. У манастиру је службовао и сахрањен архимандрит Петроније Трбојевић, доктор права и богословије, син Теслине сестре Ангелине.

Августа 1941. хрватске власти су ухапсиле калуђере манастира Шишатовац Рафаила Момчиловића, Димитрија Божјаковића, Германа Јајића и Теофила Ћурчина и одмах их упутиле у логор код Славонске Пожеге.

Рафаило Момчиловић као игуман манастира мученички је убијен септембра 1941. године. Канонизован је 1999. године.

 

Манастир Велика Ремета

Манастир Велика Ремета је један од 16. најстаријих фрушкогорских манастира. Налази се у источном дијелу Фрушке горе, сјеверозападно од истоименог насеља и некадашњег прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.

Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и двије капеле — светог Јована Крститеља из 18. вијека и Успенија Пресвете Богородице из 1970.

У манастиру су сахрањени један од раних карловачких митрополита Стефан Метохијац. 1721. године ту је боравио Јеротеј Рачанин, који јеописао свој пут у Јерусалим (1705). То је први путопис у српској књижевности.

Манастир посједује мали музеј старе српске музике, дијело Димитрија Стефановића, музиколога и директора музиколошког института.

 

Манастир Гргетег

Манастир се налази на јужном обронку Фрушке горе у непосредној близини насеља Гргетег бившег манастирског прњавора. Манастирска црква посвећена је св. Николи. Према народном предању основао га је деспот Змај Огњени Вук 1471. године. Први поуздани подаци потичу из турских записа из 1546. Крајем 17. вијека манастир је напуштен, а 1708. обнавља га митрополит Исаија Ђаковић. Стара камена црква замијењена је око 1770. новом барокном грађевином. Тада је направљен и звоник. Ова црква обновљена је 1901. по пројекту Хермана Болеа.

У цркви су забиљежена два иконостаса. Први који се налазио у цркви до обнове 1901. сликао је Јаков Орфелин 1774. године, а други који се данас налази у цркви, сликао је Урош Предић 1902. Манастирски конаци су саграђени у другој половини 18. вијека и обновљени заједно са црквом 1901. У Другом свјетском рату манастир је тешко страдао, срушен је звоник и велики дио конака. Данас манастирски комплекс чине црква, конаци са све четири стране и економске зграде. У храму се налази икона Тројеручица.

Обилазак осталих манастира на Фрушкој гори смо планирали за неки нови пут.

1/1