Клуб и братство чине појединци, људи који су кадри стићи и утећи и на страшном мјесту постојати. Људи, који су примјер млађима и ослонац свима. Један од њих је и Родољуб Роки Рогошић. Као много пута до сад и овог Дана побједе освјетлао је образ нашем одјељењу и стигао НА БЕРЛИН! Захваљујући њему, овог 9-ог маја, наша застава се виорила Берлином. Преносим његове ријечи и напомињем: гдје смо ми тамо је Русија, гдје је Русија тамо је побједа. И као што рече Роки: догодине у Призрену!

,,Дан побједе!
Дан који већ 6 година за редом Ноћни вукови прослављају, послије дугог мото марша, у Берлину у Трептов парку и испред Брандебуршких врата и који окупља Вукове, малтене, из читавог свијета. Наше одељење је већ четврту годину за редом било присутно и ове године.
С обзиром на ситуацију због пандемије ове године није ишло ништа по плану. Сва одељења која се налазе на путу којим је прошла Црвена Армија су прославила тај дан на начин на који се једино могло: у свом окружењу.
Ове године од свих територијалних одељења је било присутно само наше одељење и једина НВ застава која се вијорила ове године у Берлину је била застава црногорског одјељења.
Било је присутно само 8 Ноћних вукова, 5 из одељења Дороги победе, Сергеј и Дима из Номада и ја. Укупно нас је у колони до Трептова било нешто око 30 мотора од којих смо ја и Сергеј успјели да “скупимо” 14. У Трептову су нам се прикључили још неки тако да нам је колона била “дуга” 49 мотора што је било у границама дозвољеног.
Поново смо, као и иначе, привукли велику пажњу посјетилаца којих је због пандемије било неупоредиво мање него претходних година.
Послије завршене церемоније смо се упутили у цркву гдје смо предали земљу која је донешена из Стаљинграда са мјеста гдје се одвијала највећа битка другог свјетског рата. Послије службе смо се упутили кућама.
Дан прије, тј 08.05. је у организацији нашег одељења положено цвијеће на гробу Дијане Ирмиш која је трагично изгубила живот у Пољској при повратку са бајк шоуа у Севастопољу 2018. године. Ту нас је такође било око 50 мотора. Све је, наравно било уз велику пратњу крими и обичне полиције.
Све је прошло у најбољем реду и одатле смо се подијелили у 3 групе, једна је пошла ка меморијалном парку у Торгау, а нас 5 Ноћних вукова смо, подијељени у двије групе, кренули ка Берлину гдје смо требали да однесемо Заставу Побједе потписану од ветерана који је 1945. године стигао до Рајшстага и Брандебуршких врата (што надлежни органи наравно нијесу знали). Крипо нам је свима петорици копирао документа (ради наше безбједности 😀) и могли смо да кренемо.
У том науму смо у потпуности и успјели с тим што нам је пришла полиција и замолила нас да се удаљимо. Међутим, закаснили су јер смо ми завршили што смо требали. Рекли су нам и да би нам одмах пришли али су због Њемачких таблица помислили да смо обични мотористи. Рекох му да ми то у ствари и јесмо само што се о нама преноси погрешна слика зато што долазимо из земаља према којима њихови политичари нијесу пријатељски наклоњени.”