Предлог Завода за заштиту споменика културе Црне Гора из 1985.г

: ,, СМАТРАМО ДА БИ ЕГЗИСТЕНЦИЈА СТАЊЕВИЋА И ДАЉЕ ТРЕБАЛА ДА БУДЕ, САДА НЕ НАЈВЕЋЕ ГРАЂЕВИНЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, АЛИ ЗАТО КАО НАЈМОНУМЕНТАЛНИЈА РУШЕВИНА”.

фот: Манастир Стањевићи 1990.г и ДАНАС

Печеншки манастир је најсјевернији православни манастир и налази се у Русији, у Мурманској области. Више пута рушен, обнављан, премјештан, до данас гори и свијетли православљу, одолијевајући зими и сибирским вјетровима. Част да га обиђе и однесе дар – икону Св. Василија Острошког, имао је Родољуб Роки Рогошић у име црногорског одјељења Ноћних Вукова. На повратку, понио је са собом благослов ове светиње и двије иконе св. Трифона Печеншког, оснивача ове светиње. Оне су узвратни дар игумана Гурија за манастир Острог једна, а друга за неки манастир који црногорски Ноћни Вукови одаберу.

Печеншки манастир

Без дилеме и једногласно одлучили смо да ова икона буде дар манастиру Стањевићи. Један од најзначајнијих црногорских манастира, био проглашен од стране Завода за заштиту споменика културе Црне Горе 1985-е године ,,најмонументалнијом рушевином” данас је огледало Митрополије Црногорско-приморске. Много сличности у свом животу има са Печерским манастиром, а оба су подигнута у славу Свете Тројице. Бог је хтио да будемо на Литургији и дар однесемо на празних Свих Светих.

Свака је Литургија посебна. Но ова у Стањевићима је била и више од тога. И као што се не може описати љубав, ријечима се не да описати осјећај на богослужењу у овом манастиру. Томе је свакако допринио и глас Данице Црногорчевић која је била појац на Литургији. У својој бесједи отац Јефрем, игуман стањевићки, подсјетио је да смо сви ми који смо крштени као и апостоли примили Светог Духа и посебно се осврнуо на дјела Ноћних Вукова која су дубоко прожета хришћанском и православном мишљу. Захвалио се на поклону и дао ријеч Родољубу Рогошићу који је пренио импресије из Печерског манастира и приближио ове двије светиње.

Након тога игуман је благословио цјеливање иконе, а ова мала прослава настављена је у манастирској гостопримници гдје смо од игумана и братства манастира, као и много пута до сада, очински и братски дочекани.

Богатији  за искуство још једног богопознања, оплемењени међусобном љубављу и поштовањем, из Стањевића идемо са печатом дара Духа Светога. Ускоро ћемо се вратити поново, јер куда год да пођемо дому се враћамо. Наше светиње, наша су кућа, ту налазимо себе, ту стресамо прашину са друмова донијету,  ту одмарамо од сујете овога свијета и умивене душе пред Господа излазимо.

Онима који нису били у манастир Стањевиће желимо да што прије дођу. Онима који пут не знају вољни смо да га покажемо. А за све вас наше молитве и из ове светиње се ка небу уздижу.

Са братском љубављу,

Нoћни Вукови Црна Гора

1/1
1/1